1.1 Istorija internet pretraživaca

U ranim fazam internet razvoja, korisnici interneta su bili privilegovana manjina i kolicina dostupnih informacija na internetu je bila neuporedivo manja nego danas.

Site direction je bio jedan od prvih nacina korišcenih da olakšaju pristup izvorima informacijama na internetu. Linkovi ka ovim izvorima su bili porecani u grupe po temama. Yahoo je bio prvi projekat ove vrste otvoren u Aprilu 1994.  Kako se broj sajtova i Yahoo direktorijumima neumoljivo povecavao, Yahoo programeri su napravili pretragu za direktorijume. Naravno, to nije bio pretraživac u njegovom pravom obliku jer je pretraga bila ogranicena na izvore koji su se nalazili u ovim direktorijumima. Nije aktivno pretraživao izvore izvan i koncept SEO je tek trebao da dodje.

Ovakvi direktorijumi su se koristili intenzivno u prošlosti, ali danas oni su izgubili mnogo od svoje nekadašnje popularnosti. Jednostavan razlog je to što cak i direktorijumi sa velikim brojem sajtova pružaju informacije jednog veoma malog dela interneta. Na primer, najveci direktorijum na svetu trenutno je DMOZ. I sadrži informacije o oko 5 miliona sajtova i onda uporedite to sa Google pretraživacem koji sadrži više od 8 milijardi dokumenata.

Projekat Web Crawler je zapocet 1994 i bio je prvi pravi internet pretraživac.  Lycos i AltaVista internet pretraživaci su se pojavili 1995 i mnogo godina Alta Vista je bio glavni igrac na terenu.

1997 Sergey Brin i Larry Page su napravili Google kao istraživacki projekat na Stranford Univerzitetu. Google je danas najpopularniji internet pretraživac na svetu.

Trenutno postoje tri vodeca svedska internet pretraživaca – Google, Yahoo i MSN Search. Svaki od njih ima svoju bazu podataka i algoritme za pretraživanje. Mnogi drugi pretraživaci koriste rezultete snimljene u ovim vodecim internet pretraživacima i isti principi se primenjuju kod svih njih. Na primer, AOL internet pretraživac koristi Google bazu podataka, dok AltaVista, Lycos i ALLTheWeb koriste Yahoo baze podataka.

1.2 Osnovni principi internet pretraživaca

Da bi razumeli SEO potrebno je da budete upoznati sa strukturom internet pretraživaca. Oni sadrže sledece osnovne komponente:

* Spider – browser-like program koji skida internet stranice
* Crawler – program koji automatski prati sve linkove na svakoj strani sajta.
* Indexer – program koji analizira internet stranice ucitane od strane Spider-a i Crawler-a
* Database – skladište za ucitane i analizirane internet stranice
* Results engine – prikazuje rezultate pretrage iz baze podataka
* Web server – server koji je odgovoran za interakciju izmecu korisnika i drugih komponenti pretraživaca.

Moguca je i implementacija ovih mehanizama. Na primer, Spider+Cravler+Indexer se mogu impementirati u jedan program koji vrši sve njihove funkcije. Ali kako god da se okrene princip je isti.

Spider Ovaj program skida internet stranice isto kao i internet citaci. Razlika je to da citaci prikazuju informacije na svakoj strani (tekst, slike…) dok spider nema ni jednu vizualnu komponentu i vidi samo HTML kod. Verovatno znate da standardni citaci imaju opciju da sa njime vidite i HTML kod stranice.

Crawler Ovaj program pronalazi sve linkove na stranici. Na taj nacin Spider odrecuje gde ce da ide dalje. Crawler prati ove linkove i pokušava da nace stranice koje još uvek nisu u bazi podataka internet pretraživaca.

Indexer Ova komponenta obeležava svaku stranu i analizira razlicite elemente kao što su txt, zaglavlje, struktura, specijalni HTML tagovi itd…

Database Ovo su skladišta za podatke koje pretraživaci skidaju i analiziraju.

Results Engine Results engine rangira stranice. Odlucuje koja stranica nejviše odgovara korisnickim zahtevima i u kom redosledu stranice treba a budu izlistane. Ovo se radi po algoritmu koji ima internet pretraživac. Pa sledi da je rang stranice veoma važan i svaki SEO specijalista veoma mnogo misli o tome kada pokušava da poveca posecenost svoga sajta. U ovom dokumentu cemo diskutovati o SEO faktorima koji imaju uticaj na rangiranje stranica.

Web server Glavna stranica internet pretraživaca uglavnom sadrži HTML stranu u kojoj postoji polje za unos pretraživackih odrednica. A nakon toga ispisuje rezultate pretrage korisniku.

Nekoliko faktora imaju uticaja na poziciju sajta u internet pretraživacima. Oni mogu biti podeljeni na interne i externe faktore. Interni faktori su oni koje kontroliše administator sajta (tekst, pozadina, itd..) i upravo o tome cu pisati sada detaljnije.

2.1. Uticaj layout-a internet stranice na SEO

2.1.1 Kolicina teksta na stranici

Stranica koja sadrži samo nekoliko recenica ce teže dospeti na vrh internet pretraživaca. Favoriti internet pretraživaca su oni sajtovi koji imaju veliki broj informacija. I trebalo bi da pokušate da poboljšate položaj vaših stranica u internet pretraživacima povecanjem tekstualnog sadržaja. Optimalna velicina stranice je 500-3000 reci ili 2000-20,000 karaktera.

Vidljivost na internet pretraživacima se povecava kako se povecava i kolicina teksta usled povecanja verovatnoce slucajnog upita koji može biti izlistan. Ovaj faktor vam može doneti veliki broj posetilaca.

2.1.2. Broj kljucnih reci na stranici

Kljucne reci moraju biti korišcene barem tri-cetri puta u tekstu stranice. Gornji limit zavisi od velicine stranice – što je stranica veca, više kljucnih reci može biti u njemu. Fraze kjucnih reci su kombinacija reci koja sadrži nekoliko kjucnih reci. Najbolji SEO rezultati se postižu kada se fraze kljucnih reci koriste više puta u tekstu sa svim kljucnim recima u frazi koje su poredjane uvek istim redosledom. Poželjno je i da se sve reci iz fraze koriste ovdojeno nekoliko puta u tom tekstu. Isto takodje bi trebalo da postoji neka razlika u broju ponavljanja svake od ovih reci.

Na primer. Predpostavimo da stranicu optimizujemo za frazu „filic diazajn“ bilo bi dobro da frazu „filic dizajn“ koristimo 10 puta, rec „dizajn“ 7 puta još negde u tekstu i rec „filic“ 5 puta. Naravno, broj ponavljanja zavisi od velicine teksta.

2.1.3 Gustina (eng. Destiny) kljucnih reci i SEO

Gustina kljucnih reci je pokazatelj relativne frekvencije reci u tekstu predstavljen u procentima. Na primer, ukoliko je rec korišcena 5 puta na stranici koja ima 100 reci, gustina reci je 5%. Ukoliko je gustina kljucnih reci jako mala, internet pretraživac nece obracati mnogo pažnje na nju. Ukoliko je gustina kljucne reci previše velika, internet pretraživac može aktivirati svoj spam filter. Ukoliko se ovo desi, pozicija stranice ce biti veoma mala.

Optimalno je da gustina kljucnih reci bude 5-7%. U slucaju fraza kljucnih reci, potrebno je izracunati i gustinu za svaku pojedinacnu kljucnu rec ukljucujuci i fraze kako bi bli sigurni da su sve reci u granicama dozvoljenog. U praksi, gustina kljucnih reci sa više od 7-8% ne daje nikakve negativne posledice. Ali, ipak nije neophodno.

2.1.4 Pozicija kljucne reci na stranici

Što je kljucna rec ili raza kljucnih reci bliže pocetku dokumenta, više važnosti ce imati za internet pretraživace.

2.1.5 Formatiranje teksta

Intenet pretraživaci posebnu pažnju daju tekstu koji je posebno formatizovan i naznacen.
Preporuka:

Koristite kljucne reci u zaglavlju. Zaglavlje je tekst posebno naznacen sa «H» HTML tagom. Tagovi «h1» i «h2» su najefikasniji. Trenutno, korišcenje CSS-a vam omogucava da definišete izgleg teksta naznacenog sa ovim tagovima.

Naznacite tekst sa podebljanim (eng. Bold) fontom. Nemojte podebljavati ceo tekst! Samo kljucne reci dva tri puta u tekstu. Koristite «strong» tag za podebljavanje umesto «B» taga.

2.1.6. «TITLE» tag

Ovo je jedan od najvažnijih tagova za internet pretraživace. I obavezo se u njemu moraju nalaziti kljucne reci. Link ka vašem sajtu koji je ce se pojaviti u rezultatima pretrage ce sadržati tekst koji se nalazi u ovom tagu i funkcioniše kao vrsta virtuelne vizit kartice za Vašu stranicu. Uglavnom, TITLE tag je prva informacija o Vašem sajtu koje posetilac vidi. Iz tog razloga nije dovoljno da sadrži samo kljucnu rec vec i da bude informativnog karaktera i privlacna. Imajte u vidu da 50-80 karaktera iz TITLE taga bude prikazano u rezltatima pretrage.

2.1.7 Kljucne reci u linkovima

Koristite kljucne reci u lunkovima koji vode ka drugim stranicama vašeg sajta i stranicama drugih sajtova. Kljucne reci u linkovima mogu neznatno poboljšti položaj vaše stranice.

2.1.8 Description meta tag

Koristi se da bi se opisala stranica. Nema uticaja na bolje SEO rezultate ali je veoma bitna stavka. Veliki broj internet pretraživaca (ukljucujuci Google) pokazuje informacije iz ovog taga u svojim rezultatima pretrage ukoliko postoji ovaj tag na sranici.

Iskustvo govori da visoka pozicija u internet pretraživacima ne znaci i veliki broj posetilaca. Npr. ukoliko je description tag Vašeg konkurenta više privlacan od onog koji je na Vašem sajtu vrlo je verovatno da ce se mnogi pre opredeliti da odu na njegov sajt. Zbog toga je bitno da description tag na Vašem sajtu bude kratak, informativan i privlacan. I takoce terba da sadrži kljucne reci koje odgovaraju stranici.

2.1.9 Keywords (kljucne reci) meta tag

Ovaj meta tag je inicijalno korišcen da odredi kljucne reci stranice, ali danas je jako malo internet pretraživaca koji ga koriste i cetso se ignoriše u SEO. Bilo kako bilo, poželjno je imati i ovaj tag cisto za svaki slucaj. I sledece pravilo morate slediti prilikom koišcenja ovog taga: Samo kljucne reci koje ste zaista koristili u tekstu stranice tereba da se nalaze u njemu.

2.2. Sturktura sajta

2.2.1 Broj stranica

Osnovno SEO pravilo glasi: Što više to bolje. Povecavanjem broja stranica na Vašem sajtu povecava se i pozicija Vašega sajta kod pretraživaca. Takoce, ukoliko nikada ne dodajete nove informacije na Vaš sajt pretraživaci ce ga smatrati za sajt koji je u pripremi i fazi izade. Ovo vam može dati lepe dodatne poene prilikom rangiranja Vašeg sajta. Trebalo bi da periodicno objavljujete više informacija kao što su vesti, clanci, saveti itd.

2.2.2 Navigacioni meni

Kao neko nepisano pravilo svaki sajt ima navigacioni meni. Koristite kljucne reci u meniju jer ce vam to doneti bolju poziciju stranice na koju vodi link.

2.2.3. Kljucne reci u nazivu strance

Neki SEO strucnjaci smatraju da korišcenjem kljucnih reci u imenu HTML stranice može da ima pozitivne efekte u rezultatima internet pretražvaca.

2.2.4. Izbegavajte pod direktorijume

Ukoliko nemate mnogo stranica na sajtu najbolje je da svi budu u root (Pocetnom) direktorijumu. Pošto takve stranice preteživaci smatraju mnogo važnijim nego one koje se nalaze u podijektorijumima.

2.2.5 Jedna stranica – jedna fraza kljucnih reci

Za maksimalni SEO pokušajte da svaku stranicu optimizujete za jednu frazu kljucnih reci. Ponekad možete birati izmecu dve ili tri kljucne fraze, ali nikako ne treba optimizovati stranicu za 5-10 fraza od jednom. Takve fraze sigurno nece doneti nikakvu korist prilikom rangiranja sajta.

2.2.6. SEO i glavna stranica

Optimizirajte glavnu stranicu (index.html) kombinacijom reci koje su najvažnije. Najverovatnije je da ce ova stranica biti ispred svih drugih stranica koje imate u listi pretraživaca. Po nekim predpostavkama glavna stranica je u 30-40% slucajeva razlog posete nekog sajta.

2.3 ceste SEO greške

2.3.1. Graficko zaglavlje

Veoma cesto se sajtovi dizajniraju sa grafickim zaglavljem. cesto možemo videti sliku logoa kompanije koje zauzima celu širinu stranice. Nemojte to rditi! Gornji deo stranice je voma vredan prostor gde možete postaviti najvažnije kljucne reci. U slucaju postavljanja slike taj prostor ste upropastili jer preraživaci nemaju nikakvu korist od slika. Ukoliko ipak želite da imate sliku u zaglavlju možete iskoristiti trik koji je uputrebljen baš na ovom satu, stavite sliku kao pozadinu, a tekst preko slike. Ili postavite logo firme tako da zauzima jedan deo širine stranice kako bi ostatak iskoristili za tekst.

2.3.2. Graficki navigacion meni

Situacija je slicna kao i u predhodnom slucaju – unutrašnji linkovi bi trabalo da sarže kljucne reci u cilju bolje pozicije sajta. Ukoliko nije moguce izbeci graficki meni nemojte zaboraviti da odredite ALT atribute za svaku sliku.

2.3.3 Navigaciona skripta

Ponekad se koriste skripte sa navigaciju sajta. Kao SEO strucnjak morate znati da pretraživaci ne mogu da procitaju skripte. Prema tome, linkovi napravljeni pomocu skripti nece biti dostuni internet pretraživacima, i delovi Vašeg sajta nece biti indeksirani. Moguce rešenje je da napravite duplikat navigacije sajta i u HLTM tekstu kako bi oni postali vidljivi pretraživacima.

2.3.4 Redirekcija

Redirekcija cini analizu sajta mnogo težom za pretraživace, sa negativnim efektima na SEO rezultate. Ne koristite redirekciju ukoliko nemate pravih razloga za to.

2.3.5. Sakriveni tekst

Sakriveni tekst u stvari predstavlja tekst koji je iste boje kao i pozadina sajta pa samim tim posetioci nisu u mogucnosoti da ga vide, ali ih mogu videti preraživaci. I neki na ovaj nacin upisuju dodatne kljucne reci u ciju bolje pozicije, ali korišcenjem ove metode rizikujete da sajt bude banovan.

2.3.6. One-pixel link

Još jedna SEO varka. Pretraživaci korišcenje malih grafickih linkova sa jednim pikselom mogu posmatrati kao pokušaj prevare što može pruzrokovati banovanje.

3.1. Zašto se dolazeci linkovi uzimaju u obzir

Kao što ste i mogli da vidite u predhodnom delu teksta, mnogo faktora koji uticu na rangiranje je pod kontrolom administratora sajta. Da su to jedini faktori, bilo bi nemoguce da pretraživaci razlikuju prave visoko kvalitetne dokumente od sranica koje su napravljene specijano za dobro pozicioniranje dok ne sadrže nikakve korisne informacije. Iz tog razloga, analiza dolazecih linkova na starnicu je postala jedna od kljucnih faktora. Ovo je jedini faktor koji nije direktno kontrolisan od strane vlasnika sajta.

Ovo ima smisla prihvaiti jer interesantni sajtovi ce sugurnoo imati više dolazecih linkova. To je zato što ce vlasnici drugih sajtova na internetu želeti da objave linkove ka sajtovima za koje misle da imaju vredan sadržaj. Internet pretraživac ce koristiti ovaj kriterijum u ocenjivanju vrednosti dokumenta.

Prema tome, dva glavna faktora uticu kako je stranica sacuvana od strane pretraživaca i sacuvana za prikazivanje u rezultatima pretrage:

* Interni faktori koji su opisani u predhodnom odeljku.
* Broj i kvalitet dolazecih linkova, poznat kao link citation, link popularity ili citation index. O cemu cemo govoriti u predstojecem odeljku.

3.2. Važnost linka (citation index, link popularity)

Lako možete videti da prosto brojanje dolazecih linkova nam nedaje dovoljno informacija da ocenite sajt. Ocigledno je da link sa sajta www.krstarica.co.yu vredi mmnogo više nego link sa neke stranice kao što je www.hostingcompany.com/~myhomepage.html.

Pretraživaci koriste pojam citation idex da odrede broj i kvalitet dolazecih linkova na sajt. Citation index je numerica vrednost popularnosti izvora izražena u absolutnoj vrednosti koja prikazuje znacajnost stranice. Svaki pretraživac koristi svoj algoritam za odrecivanje citation index-a stranice. Kao pravilo, ove vrednosti se ne objavljuju.

Kao i apsolutni citation index, ponekad se koristi i skalirani citation index. Ova relativna vrednost prikazuje popularnost stranice relativno u odnosu na popularnost drugih stranica na internetu.

3.3 Tekst linka

Tekst dolazeceg linka je veoma važan u rangiranju kod pretraživaca. Link (eng. anchor) tekst je izmecu HTML tagova «A» i «/A» i prikazuje se kao tekst na koji se klikne da bi ste otišli na tu stranicu. Ukoliko tekst linka sadrži prikladnu kljucnu rec, pretraživac je gleda kao dodatnu i veoma znacnajnu preporuku da taj sajt sadrži vredne informacije.

3.4 Vrednost stranica koje preporucuju vaš sajt

Kao i tekst linka, internet pretražvaci uzimaju u obzir sadržaj svake stranice koja preporucuje vaš sajt.

Na primer: Predpostavimo da koristimo SEO da promovišemo prodaju automobila. U ovom sjucaju link sa sajta o popravci kola ce imati mnogo veci znacaj nego link sa sajta o baštovanstvu. Prvi link je objavljen na izvoru koji ima slicnu temu pa ce biti više znacajan za pretraživace.

3.5. Google PageRank (rang stranice) – osnovne teorije

Google je bila prva kompanija koja je uzimala u obzir dolazece linkove. Algoritam je nazvan PageRank. U ovom odeljku, cemo vam opisati ovaj algoritam i kako on utice na rangiranje stranice.

PageRank je vrednost odvojena za svaku web sranicu i odrecena je od strane PageRank-a stranica koje preporucuju stranicu. Glavna stvar je da se nace kriterijum za odrecivanje vrednosti stranice. U slucaju PageRank-a to je moguca frekvencija posecenosti sajta.

Sada cu vam opisati model ponašanja korisnika interneta koji prati linkove prilikom surfovanja. Predpostavlja se da korisnik pocinje surfovanje sa slucajno izabrane stranice. A zatim prati linkove ka drugim web stranicama. Uvek postoji mogucnost da ce korisnik napustiti sajt bez precenja linkova koji se nalaze na njemu i poceti da surfije internetom sa slucano izabrane stranice. PageRank algoritam procenjuje verovatnocu ovog dogacaja sa 0.15 na svakom koraku. Verovatnoca da ce naš korisnik nastaviti surfovanje precenjem jednog od linkova dostupnih na tekucoj stranici je prema tome 0.85, predpostavljajuci da su svi linkovi jednaki. U slucaju da korisnik nastavi da surfuje neodreceno dugo, popularne stranice ce biti posecne mnogo više puta nego manje popularne stranice.

PageRank odrecene internet stranice je prema tome definisan kao verovatnoca da ce korisnik posetiti inernet stranicu. Sledi da je suma verovatnoce svih postojecih stranica tacno jedan zato što je predpostavljeno da korisnik posecuje barem jednu internet stranicu i bilo kojem trenutku.

S obzirom da nije uvek pogodno raditi sa ovim verovatnocama PageRank se može matematicki transformisati u mnogo lakše razumljive cifre. Na pimer, mi smo navikli da vidimo PageRank brojeve izmecu nule i deset u Google Toolbar.

Prema rank modelu upravo opisanom:

* Svaka stranica na internetu inicijanlo ima PageRank veci od nule, iako ce biti veoma mali. I postoje male šanse da ce korisnik slucajno doci do njih.
* Svaka stranica koja ima odlazece linkove dodeljuje deo njegovog PageRank preporucenoj stranici. PageRank priliženje ovim preporucenim stranicama je suprotno proporionalno ukupnom broju linkova na stranici koja ga preporucuje – što više sranica ima, manji ce se PageRank dodati svakoj od preporucenih stranica.
* PageRank A “damping factor” je pimenjen za ovaj proces pa je ukupna podela rangiranja stranica redukovana za 15%. Ovo je ekvivalentno verovatnoci, opisanoj iznad, da korisnik nece posetiti ni jednu preporucenu stranicu vec ce otici na neku koja nije preporucena.

Hajde sada da vidimo kako PageRank poces može utcati na proces rangiranja internet stranica. Možemo reci “može” zato što teorijski PageRank algoritam upravo opisan se nekoristi u Google algoitmu vec neko vreme. Diskutovacemo uskoro o ternutnim i sofstificiranim verzijama. Nema ništa komplikovano o PageRank uticaju – kada pretraživac nace broj relevantnih dokumentata (korišcenjem internal text kriterijuma), oni mogu biti sortirani prema Pagerank-u pošto bi bilo logicno predpostaviti da taj dokument ima veci broj visoko kvalitatnh dolazecih linkova koji sadrže najvrednije informacije.

Prema tome, PageRank algoritam “gura” ove dokumente koji su najpopularniji izvan internet pretraživaca isto tako.

3.6 Google PageRank – prakticna upotreba

Trenutno,PageRank se ne koristi direktno u Google algoritmu. Ovo je i ocekivano pošto cisti PageRank vrednuje samo broj i kvalitet dolazecih linkova ka sajtu, ali u potpunosti ignoriše tekst linka i informacije na sajtovima. Ovi faktori su važni u rangiranju stranica i dodati su u kasnijim verzijama algoritma. Ali tacni detalji ovog algoritma su poznati samo Google programerima.

Možete ordediti PageRank za svaku interent stranicu uz pomoc Google ToolBar koji pokazuje vrednost RageRank-a izmecu 0 i 10. Možete primetiti da Gogle ToolBar ne pokazuje PageRank verovatnocu, vec PageRank u kome se sajt nalazi. Rang od 0 do 10 je definisan po logaritamskoj skali.

Evo primera: Svaka stranica ima realan PageRank poznat jedino Google-u. Za dobijanje prikazanog PageRank-a za njihov ToolBar, oni korite logaritamsku skalu kao na tabeli ispod.

Stvarni PageRank ToolBar PageRrank
[table][tr][td]1-10 1
10-100 2
100-1000 3
1000-10.000 4
itd. itd.[/td][/tr][/table]

Ovo pokazuje da PageRank prikazan u Google ToolBar-u nije uvek jednak. Lako je, na primer, povecati PageRank sa jedan na dva, ali je mnogo teže povecati sa šest na sedam.

U praksi, PageRank se primarno koristi u dve svrhe:

1. Brza provera popularnosti sajta. PageRank ne daje tacne informacije o sajtu, ali omogucava Vam da brzo i lako dobijete uvid o popularnosti sajta i pratite rezultate Vašeg SEO rada. Možete koristiti sledece pravilo merenja za sajtove na engleskom jeziku: PR 4-5 je tipican za vecinu sajtova sa prosecnom popularnošcu. PR 6 predstavlja veoma popularne sajtve, dok PR 7 je gotovo nedostižan za obicne webmastere. Trebalo bi da cestitate sebi ukoliko uspete da stignete dotle. PR 8, 9, 10 se može dostici jedino do strane sajtova velikih kompanija kao što su Google, MSI itd. PageRank je takoce veoma koristan prilikom razmene linkova i slicnih situacija. Možete uporediti kvalitet stranice koja nudi razmenu u odnosu na Vaš da bi odlucili da li da prihvaite ponudu.
2. Procena nivoa konkurencije u upitima pretage je vitalan deo SEO rada. Iako se PageRank ne koristi direktno u algoritmu rangiranja, omogucava Vam da indirektno procenite sajt konkurencije. Na primer, ukoliko internet pretraživac prikaže sajt sa PR 6-7 na vrhu rezultata pretrage, sajt sa PR 4 najverovatnije nece stici do vrha rezultata koristeci iste pretraživacke upite.

Važno je da znate da PR vrednosti prikazane u Google ToolBar-u se preracunavaju povremeno (svakih par meseci) pa Google ToolBar prikazuje nešto zastarele rezultate. Što znaci da Google prati pomene u dolazecim linkovima mnogo brže nego što se te promene pokazuju u Google ToolBar.

3.7 Povecavanje Popularnosti linka

3.7.1 Prijavljivanje na direktorijume

Na internetu, mnogi direktorijumi (adresari) sadrže linkove ka drugim izvorima na internetu grupirane po sadržaju. Proces dodavanja (prijavljivanja) Vašeg sajta se na engleskom naziva submission.

Takvi direktorijum se negde placaju, a negde se možete potpuno besplatono prijaviti, moguce je da ce neki od njih zahteveti link ka njima na Vašem sajtu, ali ne svi. Broj posetilaca na ovakvim sajtovima nije velik tako da vam oni nece doneti veliki broj posetilaca. Ali pretraživaci broje linkove sa ovih sajtov tako da Vam ovo može povecati rang sajta.

Važno. Samo oni sajtovi koji objavljuju direktan link ka Vašem sajtu su vredni. U cemu je stavarc Postoje dva nacina objavljivanja linkova. Direktan link se obljavljuje u standadnoj HTML konstrukciji («A href=…», itd). Drugi nacin je objavljivanje uz pomoc razlicitih skripti i redirekcija. Pretraživaci razumeju samo direktne linkove u HTML kodu. Zbog toga vam ništa nece pomoci linkovi koji nisu u HTML kodu.

Ne bi trebalo da prijavljujete sajt na FFA (free-for-all ili slobodno-za-sve), jer njih internet pretraživaci igorišu. Jedina stvar koju ce Vam FFA doneti je povecenje spama na e-mail adresama koje se nalaze na Vašem sajtu. Zapravo ovo i jeste glavna svrha FFA sajtova.

Pazite se od raznih programa i SEO servisa koji prijavljuju Vaš sajt na stotine ili hiljade pretraživaca i direktorijuma. Jer nepostoji više od sto zaista korisnih direktorijuma na internetu – shvatite ozbijno ovaj broj jer profesionalni SEO programi sadrže ovaj broj direktorijuma. Ukoliko vam neki obecava enorman broj, to znaci da ce Vaš sajt biti pijavljen i na FFA sajtovima i drugim nepotrebnim servisima.

Dajte prvenstvo manuelnom ili poluautomatskom SEO prijavljivanju, nemojte se pouzdati na automatske procese. Prijavljivanje sajtova pod Vašim nadzorom je mnogo bolje od automatskog. Vrednost prijavljivanja sajta na mestima gde se placa ili zahteva povratni link treba se razmotriti individualno za svaki sajt.

Prijavljivanje satova uglavnom Vam nece povecati broj poseta, ali ce sigurno povecati vidljivost sajta u internet pretraživacima. Ova korisna SEO opcija je dosupna svakome i ne zahteva mnogo vremena i para, zato je ne mojte preskociti prilikom promovisanja sajta.

3.7.2 DMOZ direktorijum

DMOZ direktorijum www.dmoz.org (eng. Open Directory Project) je najveci na internetu. Postoje mnoge kopije DMOZ sajta i ukoliko se prijavite na njega, dobicete vredne linkove sa njega i sa svih onih koji koriste njegove podatke. Ovo znaci da je DMOZ veoma vredan i nezaobilazan za SEO.

Nije lako da se Vaš sajt pojavi u DMOZ direktorijumu, potrebno vam je cak i malo srece. On se može pojaviti u direktorijumu nakon nekoliko minuta nakon prijavljivanja ili nakon nekoliko meseci.

Ukoliko prijavite Vaš sajt sa tacnim informacijama i u odgovarajucoj kategoriji tek tada ce se on eventualno pojaviti. Ukoliko se ne pojavi nakon razumnog vremena možete pokušati da kontaktirate urednika vaše kategorije jer DMOZ sajt ne daje takvu mogucnost. Naravno, nema nikakve garancije, ali možda pomogne. Prijavljivanje na DMOZ je besplatan i slobodan za sve ukljucujuci i komercijalne sajtove.

Moja preporuka je da procitate preporuke za prijavljivanje na njihovom sajtu. Procitajte sve zahteve kako bi izbegli kršenje pravila prijavljivanja. Jer ce kršenje najverovatnije rezultirati odbijanjem vašeg zahteva. Takoce zapamtite da prisustvo u DMOZ je poželjno, ali ne i obavezno. Nemojte ocajavati ukoliko niste uspeli da se prijavite. Moguce je dostici najviše pozicije i bez DMOZ – mnogi sajtovi su to uspeli.

3.7.3 Razmena linkova

Smisao Razmene linkova je da koristite posebnu stranicu na kojoj se nalaze linkovi ka drugim stranicama i da dobijete povratne linkove od tih sajtova. Internet pretraživaci ne vole razmenu linkova zbog toga što, u mnogim slucajevima, oni uništavaju rezultate pretrage i ne donose ništa korisno krisnicima interneta. Bilo kako bilo, ovo je i dalje veoma efektivan nacin za povecavanje popularnosti sajta ukoliko sledite nekoliko jednostavnih pravila.

* Razmenjujte linkove sa sajtovima koji imaju slican sadržaj. Razmena linkova sa sajtovima koji nemaju slicnu tematiku nema efekta i nije popularno.
* Pre razmene linkova pobrinite se da Vaš link bude objavljen na dobroj stranici. Ovo znaci da stranica mora da ima razuman PageRank (3-4 ili veci), i mora biti dostupan za indeksiranje od strane pretraživaca, link mora biti direktan, ukupan broj linkova na stranici ne sme dostici 50.
* Nemojte praviti velike direktorijume linkova na Vašem sajtu. Ova ideja Vam može izgledati veoma atraktivno jer Vam daje mogucnost da razmenite linkove sa velikim brojem sajtova sa razlicitom tematikom. Morate razvrstati sajtove po kategorijama i svakoj od njih dodeliti posebnu stranicu. Ipak, kada pokušavate da optimizujete svoj sajt tako što ce te pre gledati na kvalitet nego na kvantitet linkova sigurno ce te naici na jednu prepreku. Ni jedan SEO webmaster nece postaviti kvalitetan link ka Vašem sajtu ukoliko za uzvrat dobije bezvredan link sa Vašeg sajta. Ipak morate znati da interent pretraživaci nikako ne vole ovakve direktorijume sa linkovima. cak postoje i slicajevi kada su sajtovi bili izbaceni sa liste zbog korišcenja ovakvih direktorijuma.
* Koristite odvojenu stranicu na sajtu za razmenu linkova. On mora imati razuman PageRank i mora biti indeksiran od strane pretraživaca. Nemojte objavljivati više od 50 linkova na jednoj stranici. Ovo ce Vam pomoci da nacete druge SEO partnere za rezmenu linkova.
* Internet pretraživaci pokušavaju da prate mecusobnu raznemu linkova. Ovo je razlog zbog kojeg je poželjno, u koliko je moguce, da povratni link objavite na drugom sajtu, a ne na onom koji želite da promovišete. Najbolja varijanta je kada želite da promovišete sajt1.com da povratni link objavite na sajt2.com.
* Razmenjujte linkove sa oprezom. Webmasteri koji nisu najiskreniji ce cesto ukloniti link sa njihovog sajta nakon nekog vremena. Proveravajte Vaše linkove sa vremena na vreme.

I jedan mali savet na kraju: Pokušajte da napravite male variacije teksta na Vašim dolazecim linkovima. Ukoliko svi linkovi imaju u potpunosti isti sadržaj i ima ih mnogo, pretraživaci ih mogu oznaciti kao spam i kazniti Vaš sajt.

Pre nego što se sajt pojavi u pretraživacima potrebno je da ih prvo indeksiraju. Jedino ukoliko se sajt nalazi u bazi podataka pretraživaca, može biti prikazan i u rezultatima pretrage. U suprotnom pretraživaci nemogu ništa znati o njemu i prikazati informacije o njemu.

Vecina prosecnih sajtova je uglavnom indeksirana od strane internet pretraživaca. Ipak potrebno je da znate ovo kada pravite sajt. Postoje dva nacina da dozvolite pretraživacima da saznaju za novi sajt:

* Prijavljivanje sajta manuelno. U ovom slucaju vi informišete pretraživac o novom sajtu i njegovoj adresi i stavljate ga na listu cekanja za indeksiranje. Samo glavnu stranicu sajta je potrebno dodati, a ostale ce internet pretraživac naci pracenjem linkova.
* Dopustiti pretraživacu da sam nace sajt. Ukoliko postoji barem jedan dolazeci link za Vaš sajt sa drugog sajta koji je nec indeksiran, internet pretraživac ce uskoro naci i indeksirati vaš sajt. U vecini slucajeva ovo je najbolji nacin. Nabavite neke dolazece linkove i cekajte da da vas robot pronace. Ovo zapravo može biti brže neko manuelno prijavljivanje. Do indeksiranja sajta uglavnom proce par dana do dve nedelje u zavisnosti od pretraživaca. Google je najbrži u tome.

Pokušajte da napravite Vaš sajt prijateljski okrenutim za pretraživace i njihove robote uz pomoc sledecih pravila:

* Pokušajte da svaka stranica vašega sajta bude dostupna u ne više od tri klika od glavne. Ukoliko struktura sajta to nedozvoljava, napravite takozvani site map kojim možete zanemariti ovo pravilo.
* Nemojte praviti uobicajne greške. Ukoliko koristite sktiptu za navigaciju, pobrinite se da napravite ove linkove i sa regularnim HTML kodom pošto interent pretraživaci nemogu da citaju skripte.
* Zapamtite da pretraživaci ne indeksuju više od prvih 100-200 KB teksta na stranici. Zbog toga nemojte koristiti stranice na kojima ima više od 100 KB teksta.

Možete kontrolisati ponašanje robota pretraživaca korišcenjem fajla robot.txt. Ovaj fajl vam daje mogucnost da im dozvolite ili zabranite da indeksiraju odrecene streanice na sajtu.

Paze podataka na pretraživacima se konstantno osvežavaju; zapisi u njima se mogu menjati, nestjati i pojavljivati ponovo. Ovo je razlog zašto se broj indeksiranih stranica može menjati. Jedan od naj cešcih razloga za nestajanje stranica iz baze je nedostupnost servera. Što znaci da robot nije mogao da pristupi stranici u trenutku kada je je to hteo. Nakon restartovanja servera, sajt bi trebalo da se ponovo pojavi.

Treba da znate da što više dolazecih linkova imate, brže ce vam se sajt ponovo indeksirati. Možete pratiti proces indeksiranja sajta analiziranjem log fajla gde su upisane sve posete pretraživaca.

5.1 Odabir kljucnih reci – Uvod

Izbor kljucnih reci bi trebao da bude prvi korak pri konstruisanju sajta. Trebalo bi da imate listu kljucnih reci dosupnih za unošenje u tekst pre nego što pocnete sa izgednjom sajta. Da bi dafinisali kljucne reci, trebalo bi da pogledate SEO servise kao što su www.worldtracker.com i inventory.overture.com, koji su dobro pocetno mesto za sajtove na engleskom jeziku. Ali imajte na umu da podatke koje nude se ponekad mogu razlikovati od onih koji bi najviše odgovarali vašem sajtu. Takoce treba da znate da Google ne daje informacije o frekvenciji upita pretraživanja.

Nakon približnog odrecivanja kljucnih reci, možete da analizirate kljucne reci sajtova Vaše konkurencije i pokušate da odredite koje kljucne reci ce te koristiti. Možda ce te otkriti neke dodatne kljucne reci koje odgovaraju Vašem sajtu.

5.2  Ceste i retke kljucne reci

Postoje dve jasne strategije – optimizovati sajt za mali broj visoko popularnih kljucnih reci ili optimizovati sajt za veliki broj manje popularnih kljucnih reci. U praksi se obe strategije cesto kombinuju.

Nedostak kljucnih reci koje su veoma popularne je to što je njihova vrednost kod popularnih sajtova mnogo veca nego kod novih sajtova. cesto je nemoguce da se novi sajtovi prikažu na vrhu pretrage u pretraživacima pretraživaca za ove pretraživacke upite.

Za kljucne reci koje su mnogo rece upiti u pretraživacima je ceso dovoljno samo pomenuti potrebne kombinacije reci na stranici ili uraditi minimalnu optimizaciju teksta. U odreceni okolnostima ove reci vam mogu doneti veliki broj poseta.

Cilj vecine komercialnih sajtova je da prodaju neki proizvod ili uslugu ili da naprave novac na neki drugi nacin od posetilaca. Ovo morate imati na umu prilikom optimizacije Vašeg sajta. Ukoliko radite komercijalni sajt onda se potrudite da privucete one posetioce koji su spremni da plate za usluga koje nudite.

Na primer: Upit “mobilni telefon” je mnogo popularnija rec od “mobilni telefon nokia n72″. Ali drugi upit je mnogo vredniji za prodavce mobilnih telefona. A takoce je lakše doci na dobru pozciju sa takvim upitom jer je konkurencija slabija. Ova kljucna rec ce vam verovatno doneti manju posecenost sajta, ali ce vam zato siurno privuci više posetilaca koji su spremni da plate za vašu uslugu.

5.3  Procena vrednosti kljucnih reci kod konkurencije

Kada završite sa listom kljucnih reci, trebalo bi da odredite glavnu kljucnu rec za koju cete optimizovati Vaš sajt.

Retke reci nisu dobar izbor. U predhodnom tekstu je objašnjena njihova korist, ali za njih nije potrebna posebna optimizacija. One ce se najverovatnije svakako nalaziti na sajtu.

Kao pravilo, vrednost vecine popularnih fraza je veoma visoka kod konkurencije. Zbog toga morate da sagledate jasnu sliku vaše konkurencije. Da bi ste dostigli vrednost konkurencije morate da ocenite broj parametara za prvih 10 sajtova koji se pojave kao rezultat pretrage:

* Prosecan PageRank tih sajtova
* Prosecan broj linkova ka tim sajtovima
* Broj stranica na Internetu sa istom ciljnom grupom, i ukupan broj rezultata.
* Broj stranica na internetu koje imaju iste fraze kljucnih reci.

Ovi podaci ce vam pokazati koliko je teško da Vaš sajt dostigne na samom vrhu za te kljucne reci. Nakon ovoga možete odabrati nekoliko srednje popularnih kljucnih reci sa prihvatljivom vrednošku kod konkurencije, koje možete koristiti da promovišete i optimizujete sajt.

5.4  U vezi sa Vašim frazama

Kao što je vec spomenuto, podaci koje nude razni servisi za SEO, kao i sami pretraživaci, cesto znaju da budu pogrešni. To znaci da se jako retko mogu podesiti optimalne kljucne reci iz prvog pokušaja. Nakon nekog vremena ce te najverovatnije moci da vidite koje su to kljucne reci koje bi mogle da se dodaju vašem sajtu.

Ukoliko otkrijete loše kljucne reci, možda bi trebalo da potražite neke bolje. Ukoliko vidite da kljucne reci koje ste odabrali nisu optimizovale vaš sajt kako ste želeli.

Ako se opredelite za ovaj potez morate uneti novi pretaceni set kljucnih reci. Što znaci da ce te morati da rekonstruišete sajt promenom sadržaja teksta tako što ce te dodati nove kljucne reci i dodavanjem novih stranica koje sadrže nove kljucne reci.

Ovo možete ponoviti nekoliko puta dok na kraju nedobijete optimalne kljucne reci za vaš sajt i viliki broj poseta na vašem sajtu.